Pravda sloboda i bezbednost
Publisher: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Volume: 59 pages, pdf
Description:
I krajem 2020. godine, prema Evopskoj komisiji, opšta ocena stanja u Poglavlju 24 je da postoji izvestan nivo pripremljenosti za sprovođenje pravnih tekovina u oblasti pravde, slobode i bezbednosti. To je, u skali od 1 do 5 ocenjivanja Evropske komisije, ocena 2. Najveći napredak je postignut u oblastima od značaja za zemlje članice EU, kao što su migracije, azil i zaštita granica, borba protiv krijumčarenja i trgovine narkoticima na zapadnim tržištima. Srbija je obezbedila zdravstvenu zaštitu migranata i tražilaca azila tokom prvog talasa pandemije COVID-19, uz ograničenje slobode kretanja i prva je zemlja u svetu koja je 2021. godine počela da vakciniše migrante. Takođe, Srbija je potpisala sporazume o saradnji sa glavnim telima za sprovođenje zakona u EU (Evropol, Fronteks, Evrodžast itd), koji će omogućiti još intenzivniju profesionalnu saradnju i razmenu podataka u suprotstavljanju najtežim krivičnim delima i prekograničnim pretnjama.
Najmanji napredak postignut je u sprečavanju delovanja organizovanog kriminala i desnih ekstremističkih grupa koje propagiraju nasilje i koje su ga upotrebile protiv migranata. Pokrenuto je nekoliko većih slučajeva protiv organizovanih kriminalnih grupa koje su dominanto delovale u Srbiji, a bez otkrivanja njihovih veza sa političkim odlučiocima. Glavne prepreke u realizaciji reformi u borbi protiv organizovanog kriminala nisu nedostatak zakonodavnog okvira i stručnih kadrova, već politizacija operativnog postupanja policije i tužilaštva i neadekvatno upravljanje. Evropska komisija očekuje rezultate u vidu pokretanja proaktivnih istraga visokog profila koji za cilj imaju rasturanje velikih organizacija koje su rasprostranjene širom sveta, povećan broj pravosnažnih presuda u najozbiljnijim slučajevima i da je na osnovu delotvorne finansijske istrage pronađena, a zatim i zamrznuta i oduzeta imovina stečena kriminalom. Zakon o policiji i dalje treba da se uskladi sa Zakonikom o krivičnom postupku i da se omogući značajnija uloga tužilaštva u vođenju istraga. U analiziranom periodu došlo je do jačanja desnog ekstremizma unutar zemlje i zloupotrebe instrumenata za borbu protiv finansiranja terorizma za zastrašivanje organizacija civilnog društva i medija koji kritički deluju prema vlastima. Specijalni izvestioci Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija izdali su, 11. novembra 2020. godine, zaključak da su srpske vlasti zloupotrebile nacionalni mehanizam za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma kako bi zastrašile organizacije građanskog društva, koje se kritički odnose prema radu Vlade i ograničile njihov rad. I najrelevantnije međunarodno telo za oblast sprečavanja finansiranja terorizma – FATF (Radna grupe za finansijske mere protiv pranja novca), ocenilo je da države ne mogu da sprovode istragu ukoliko nema osnovane sumnje da je akter, koji je predmet istrage, umešan u pranje novca ili finansiranje terorizma. U slučaju upita Uprave za sprečavanje pranja novca o transkacijama 37 organizacija civilnog društva i 20 pojedinaca nije bio slučaj.