|
Greska za greskom: Analiza bezbroj gresaka u kontinuitetu kulturne bastine - Serija analiza "Sta je Krenulo po Zlu"?
41 pages, pdf
Превземи
Назад
|
Serija analiza "Sta je Krenulo po Zlu"?
GRESKA ZA GRESKOM
Analiza bezbroj gresaka u kontinuitetu kulturne bastine
Publisher: Emancipimi Civil Ma Ndryshe (EC MA Ndryshe), Kosovo
Date: 2013
Volume: 41 pages, pdf
Description
Međunarodna uprava na Kosovu je donela novo tumačenje kulturnog nasleđa. Danas, su spomenici kulturnog nasleđa, kao nikada pre, identifikovani na nacionalnoj i verskoj osnovi. Ovi novi oblici koje je poprimila kulturna baština su stalni izvori tenzija, dok na političkom nivou kulturno nasleđe i dalje nastavlja da bude predmet pregovora između Kosova i Srbije. Ahtisarijev plan je bio dokument koji je redefinisao javni diskurs kulturnog nasleđa, ojačavajući etničku dimenziju istog. Danas su svi na Kosovu usvojili ovaj pogrešan diskurs, uključujući etničke srpske spomenike u pravoslavnu baštinu. Četiri imovine kulturne baštine Republike Kosova se nalaze na listi svetske kulturne baštine UNESCO. Međutim, ovi i drugi spomenici koji pripadaju pravoslavnoj veroispovesti na Kosovu, građeni su u različitim istorijskim kontekstima, i u sebi sadrže kulturne slojeve i prethodnih veroispovedanja. Prema Shkëlzen Maliqiju, u kon tekstu visokih nacionalnih i verskih tenzija u bivšoj Jugoslaviji, srpski nacionalni krugovi su tokom 80-ih napravili radikalno smanjenje pristupa tom nasleđu, prisvajajući, nacionalizujući i politizirajući u celini. Ovaj etnicizam kulturnog nasleđa je u suprotnosti sa činjenicom da su oni izgrađeni kao kultni hrišćanski (pravoslavni) hramovi, dok su u to vreme (uglavnom srednjovekovno) živeli različiti hrišćanski narodi. U takvim okolnostima, kulturno nasleđe nikada nije bilo tretirano na adekvatan način, od strane profesionalaca i kreatora javne politike. Politizacija nastavlja da sprečava svaki razvojni potencijal kulturnog nasleđa, dok je najteži neželjeni efekat sprečavanje uspostavljanja institucionalnog sistema za upravljanje kulturnom baštinom kao atributom univerzalne vrednosti čovečanstva. kao atributom univerzalne vrednosti čovečanstva. Shodno tome, imovina kulturne baštine postaje jako ranjiva, jer Kosovo nije uspelo da uspostavi sistem zaštite, upravljanja i promovisanja ovih vrednosti. Prema Liburn Aliu, kulturna baština se treba tretirati kao vrednost sama po sebi a ne kao političko sredstvo, zaključujući da se ona instrumentalizuje za podelu Kosova.